Поред Домова за смештај деце и омладине ометене у развоју и Домова за стара лица, шездесетих година прошлог века јавила се потреба за стварањем нових облика социјалне заштите у Србији. Постао је евидентан проблем лица која су својим узрастом прерасла домове за децу ометену у психичком развоју, као и душевних болесника који су лечени у психијатријским установама, а који, по завршеном лечењу, још нису били спремни за живот у породици или породицу нису имали.